Све је завршено. Воће обрано и сакупљено, стављено у каце, додат је шећер, или није, кљук је преврео и може да се крене са првом дестилацијом.
Постоје разне методе провере спремности кљука за печење ракије, од "превртања"каце (када се течност, која је била на дну, одвоји сада на површину), до апрата који су доступни по пољопривредним апотекама, и служе за прецизно мерење шећера, кога иначе не сме да буде у кљуку, јер може да загори, а и губи се на количини и квалитету.
Први дестилат се састоји од печења ракије и сакупљања алкохола до 0 степени, тј, докле год има имало алкохола, ложи се казан и сакупља дестилат. Када се накупи довољна количина, у зависности од казана, креће се са другом дестилацијом, ии популарно названо код нас, ПРЕПЕК. Обично се сипа до 70 посто од количине казана, и не сме да се пуни до краја. И сада наступа најважнији део посла, одвајање лоших делова од "срца" ракије. Први део ракије, "првенац" треба одвојити, а количина зависи од запремине казана и квалитета првог дестилата. Најбоље је бацити, и не жалити, јер се ту налази много штетних састојака, мириса и разноразних супстанци које не би сте желели у свом организму. Ако је казан од 100 литара, онда је литар првенца. Веома је битно да се проба и осети када се из првенца пређе на средишњи, најквалитетнији део ракије. Ту сада наступа пракса, али има и разних начина провере. Један од веома добрих је да се прст накваси и намаже задњи део језика. Све док је укус металан и штипа језик, то је првенац. Када престане, почиње део ракије који нам је најбољи. Скида се на око 60-65 степени, када креће патока, мада је и ту потребна пракса и пробање. Поуздан тренутак је када се осети присутност неких других, лоших мириса, или када једноставно осетимо укус и мирис који нам се не свиђа. Обично је то на 60 и мало више степени. Тада креће патока. Њу можемо користити касније у прављењу ликера или ракије слабијег квалитета.
Следи слабљење добијене ракије дестилисаном водом, коју можемо и сами направити у свом опраном казану, после препека. Веома је битно да се пре сваког препека опере казан, да не би долазило до мешања разних мириса и укуса.
Коначна јачина ракије иде по укусу. Ми је сведемо на 50 степени, мада имамо купаца који траже и ову неслабљену од 75. Свако има свој укус..
Укратко, ово је начин на који ми добијамо ракију, препеченицу, коју не "паточемо", или слабимо патоком, већ узимамо само средњи део, срце ракије, а онда је слабимо дестилисаном водом, и онда смо сигурни да ће свако ко купи од нас ракију, добити пиће које неће да му промени карактер, да га забрљави, и да остави онај ружан укус у устима наредног јутра. Наравно, нема ни главобоље ни мамурлука, јер су сви отрови и штетни састојци одбачени у првенцу и патоки. И најбоље од свега је да ћете сутра да се сећате свега што сте радили, и неће да вас буде срамота!
Први дестилат се састоји од печења ракије и сакупљања алкохола до 0 степени, тј, докле год има имало алкохола, ложи се казан и сакупља дестилат. Када се накупи довољна количина, у зависности од казана, креће се са другом дестилацијом, ии популарно названо код нас, ПРЕПЕК. Обично се сипа до 70 посто од количине казана, и не сме да се пуни до краја. И сада наступа најважнији део посла, одвајање лоших делова од "срца" ракије. Први део ракије, "првенац" треба одвојити, а количина зависи од запремине казана и квалитета првог дестилата. Најбоље је бацити, и не жалити, јер се ту налази много штетних састојака, мириса и разноразних супстанци које не би сте желели у свом организму. Ако је казан од 100 литара, онда је литар првенца. Веома је битно да се проба и осети када се из првенца пређе на средишњи, најквалитетнији део ракије. Ту сада наступа пракса, али има и разних начина провере. Један од веома добрих је да се прст накваси и намаже задњи део језика. Све док је укус металан и штипа језик, то је првенац. Када престане, почиње део ракије који нам је најбољи. Скида се на око 60-65 степени, када креће патока, мада је и ту потребна пракса и пробање. Поуздан тренутак је када се осети присутност неких других, лоших мириса, или када једноставно осетимо укус и мирис који нам се не свиђа. Обично је то на 60 и мало више степени. Тада креће патока. Њу можемо користити касније у прављењу ликера или ракије слабијег квалитета.
Следи слабљење добијене ракије дестилисаном водом, коју можемо и сами направити у свом опраном казану, после препека. Веома је битно да се пре сваког препека опере казан, да не би долазило до мешања разних мириса и укуса.
Коначна јачина ракије иде по укусу. Ми је сведемо на 50 степени, мада имамо купаца који траже и ову неслабљену од 75. Свако има свој укус..
Укратко, ово је начин на који ми добијамо ракију, препеченицу, коју не "паточемо", или слабимо патоком, већ узимамо само средњи део, срце ракије, а онда је слабимо дестилисаном водом, и онда смо сигурни да ће свако ко купи од нас ракију, добити пиће које неће да му промени карактер, да га забрљави, и да остави онај ружан укус у устима наредног јутра. Наравно, нема ни главобоље ни мамурлука, јер су сви отрови и штетни састојци одбачени у првенцу и патоки. И најбоље од свега је да ћете сутра да се сећате свега што сте радили, и неће да вас буде срамота!
Нема коментара:
Постави коментар