Препеченица

Разлог за почетак писања овог блога може бити и упознавање што већег броја читалаца са правилним добијањем ракије и извлачењем најбољег укуса из комине или кљука, зависи из ког краја потиче овај назив. Када се воће спреми за ракију, добија се садржај који неко зове комина, неко џибра а неко кљук. Све  је то исто, само се другачије назива у разним крајевима Србије.

Постоје разна мишљења, начини и тумачења како доћи до најбољег квалитета нашег националног пића, које треба да буде заступљено широм света, јер је заслужила да је пију сви народи и нације. Веома је оправдана тврдња да је наша шљивова препеченица у врху по квалитету, одмах иза шкотског вискија и француског коњака. Зато и треба знати доћи до најбоље ракије, коју свако жели да има у својој кући.

Ракија је једино пиће које се пије само у две ситуације: када има нешто за мезе, или када нема. Може пре јела, а одлична је и после јела. Пре почетка било ког посла, а и за време, треба се куцнути, уз осмех и од срца "живели", "у здравље", "дај Боже"...

Не може да се замисли славље без овог напитка. Јутарња кафица уз једну "ладну" је неописив ужитак.

Све су ово разлози да се дође до најбољег квалитета ракије, којом ћемо касније да се хвалимо другарима, пријатељима, колегама и другим гостима. Зашто не би смо и ми Срби, своје пиће подигли у висине, када то и заслужује? Лепо је попити водку, џин, саке или неко друго пиће, али је наша ракија препеченица ипак боља. Само је ми запостављамо, и желимо да се наливамо туђим и нама страним и скупим пићима, из неке жеље да се правимо бољима. 

И то је један од разлога започињања овог блога, са жељом да се чита и коментарише. Не мора стручно. Постоје људи који ће то да образложе и објасне оним бројкама, процентима и хемијским формулама. Овде је слободна воља да се свако на свој начин изрази. Може и уз чашицу... Суштина је убедити Србина да не прави брљу, да је не фарба и парфемише вештачки. Да не квари углед овом пићу које је победило и Турке, и Немце и питај кога још... Али, само она права, домаћа, препеченица, од воћа.

Напомињем да је пут до одличне ракије дуг, тежак и захтева пажњу, рад, стрпљење, стално учење и изучавање, уз праксу и мало среће. И наравно, дружење! То и јесте сврха овог пића, да развесели, а не раздражи, наљути и посвађа. Њена улога мора да буде слатка, као и она!

Свако добро желим свима и у здравље! Живели!